недеља, 17. септембар 2017.

STAV I VREDNOST







- STAV je stecena relativno trajna spremnost da se pozitvivno ili negativno reaguje u odnosu na neki objekat. O stavu govorimo tek kada je formirana dispozicija - nacin reagovanja stabilizovan. Stav za razliku od drugih dispozicija, nije urodjen vec stecen tokom razvoja pojedinca i uvek je vezan za neki objekat.

- Stavovi su slozeni jer pretstavljaju jedinstvo tri komponente :

1) Kognitivne - ukljucuje razlicita znanja i uverenje o objektu stava
2) Emocionalna - relativno trajna pozitivna ili negativna osecanja prema objektu stava

- Kognitivna i emocionalna komponente su cesto isprepletane - zbog osobina objekta formiranu odredjeni emocionalni odnos ili ponekad nasa saznanja predstavljaju racionalizaciju ranije formiranog emocionalnog odnosa

3) Konativne komponente - spremnost na odredjeno ponasanje u odnosu na objekat stava - dinamicko dejstvo stava

- Ponasanje moze da bude otvoreno ali i ne mora, a stav moze podstaci tiho i skriveno reagovanje.
- Slicno crtama licnosti i stav shvatamo kao dimenziju jer moze biti manje ili vise intezivan - ekstreman , ali za razliku od crte uvek je opredeljen za ili protiv nekog objekta - valencija ili direkcija stava.
- Predrasude - stavovi suprotni cinjenicama, ukljucuju jake emocije i tesko se menjaju
- Stavovi se cesto izrazavaju misljenjem ili uverenjem, ali nije svako misljenje izraz stava
- Ukoliko nije element stava, misljenje o nekom objektu je specificnije i promenjljivije od stava

  VREDNOSTI

- Vrednnosti i vrednosne orjentacije su shvatanja ( sistem uverenja ) o pozeljnim nacinima ponasanja, oblicima aktivnosti i stanjima u prirodi i drustvu.
- Vrednosti su i trajniji i dalekosezniji kojima pojedinac tezi
- Vrednosti su opstiji od stavova i imaju uticaj na formiranje velikog broja specificnih staova
- Vrednosti se mogu klasifikovati na razlicite nacine :
1) Kulturne vrednosti - relativno opste vrednosti koje dominiraju u nekoj drustvenoj zajednici i cine bitne elemente kulture te zajednice ( materjalne, duhovne, socijalne, individualizam, kolektivizam )
2) Ideoloske vrednosti - izrazavaju pogled na svet i drustvo odredjenih drustvenih grupa, klasa i slojeva
3) Vrednosti koje se ticu licne sfere i individualnog zivota - licni ciljevi, nacin zivota ( hedonisticke vrednosti, utilitarne - materijalne vrednosti, saznajne, estecke )

 Formiranje i menjanje stavova i vrednosti 

- Svi faktori koji uticu na razvoj licnosti i socijalizaciju pojedinca znacajni su i za formiranje stavova, jer se socijalizacija dobrim delom sastoji u formiranju stavova.

- Te faktore mozemo podeliti na tri grupe :

1) Pripadnost razlicitim grupama i organizacija
2) Faktori vezani za licnost pojedinca
3) Razliciti specificni faktori

- Pripadnost grupama
- Primarnim i sekundarnim, velikim ( sira drustvena zajednica ) i malim ( prijatelji ), referentne grupe.
- Drustvena zajednica i kutrura svoj uticaj ostvaruju na posredan nacin, preko porodice i skole.
- U porodici se usvaja veliki broj stavova usmerenjem, vaspitanjem, ali i ugledanjem na roditelje ( roditelj kao uzor )
- U skoli se formiraju stavovi koji su uskladu sa drustvenim sistemom i kulturom zajednice jer skola ima za cilj formiranje socijalnog karaktera kakav je potreban datom drustvenom sistemu i kulturi
-Prijateljske grupe vrsnjaka su veoma bitne u formiranju specificnih stavova : prema suprotnom polu, profesijama, ciljevima, u oblasti potrosnje, muzike.
-Sve referentne grupe, bilo da im pojedinac pripada ili ne imaju veliki uticaj na formiranje stavova.

  FAKTORI LICNOSTI

- Potrebe, motivi, interes, aktuelna motivacija su faktori licnosti koji imaju znacajnu ulogu u formiranju stavova.
- Kazemo da stav ima instrumentalnu vrednost za zadovoljenje nasih potreba i ostvarenje nasih ciljeva. Instrumentalna funkcija stava kod predrasuda vezana za potrebe kojih osoba nije svesna.
- Na formiranje stavova uticu i neke karakteristike licnosti - nesigurnost, anksioznost, autoritativnost

  Specificni faktori 

- Stavovi se lakse menjaju putem grupne diskusije nego individualnim ubedjivanjem.
- Od poverenja u komunikatora - osoba koja nas ubedjuje u promenu stavova, zavisi koliko brzo i da li cemo promeniti stav ( u marketingu )
- Kognitivna disonanca - saznajni nesklad - nesklad razlicitih cinjenica. U neskladu su postupak osobe i njen stav sto ona nastoji da otkloni ( u marketingu )
- Stavovi se tesko menjaju dok god uspesno sluze zadovoljenju nekih potreba - dok su funkcionalni
- Ljudi koriste mnoge meganizme odbrane da bi sacuvali svoje stare stavove.
- Narocito se tesko menjaju stavovi koje i dalje podrzava grupa kojoj osoba pripada i do koje mu je stalo.

  Delovanje stavova 

- Deluju na paznju i opazanje osobe
- Deluju na pamcenje, ucenje i misljenje
- Uticu na emocije i po svojoj prirodi ukljucuju emocionalnu komponentu

- Uticu na ponasanje i to je jedan od najvaznijih uticaja stavova 
  ( konativna uloga ) sto svi propagandisti zele da iskoriste









Email: vojkamonako@gmail.com
Skype:  vojkamonako