недеља, 17. септембар 2017.

STAV I VREDNOST







- STAV je stecena relativno trajna spremnost da se pozitvivno ili negativno reaguje u odnosu na neki objekat. O stavu govorimo tek kada je formirana dispozicija - nacin reagovanja stabilizovan. Stav za razliku od drugih dispozicija, nije urodjen vec stecen tokom razvoja pojedinca i uvek je vezan za neki objekat.

- Stavovi su slozeni jer pretstavljaju jedinstvo tri komponente :

1) Kognitivne - ukljucuje razlicita znanja i uverenje o objektu stava
2) Emocionalna - relativno trajna pozitivna ili negativna osecanja prema objektu stava

- Kognitivna i emocionalna komponente su cesto isprepletane - zbog osobina objekta formiranu odredjeni emocionalni odnos ili ponekad nasa saznanja predstavljaju racionalizaciju ranije formiranog emocionalnog odnosa

3) Konativne komponente - spremnost na odredjeno ponasanje u odnosu na objekat stava - dinamicko dejstvo stava

- Ponasanje moze da bude otvoreno ali i ne mora, a stav moze podstaci tiho i skriveno reagovanje.
- Slicno crtama licnosti i stav shvatamo kao dimenziju jer moze biti manje ili vise intezivan - ekstreman , ali za razliku od crte uvek je opredeljen za ili protiv nekog objekta - valencija ili direkcija stava.
- Predrasude - stavovi suprotni cinjenicama, ukljucuju jake emocije i tesko se menjaju
- Stavovi se cesto izrazavaju misljenjem ili uverenjem, ali nije svako misljenje izraz stava
- Ukoliko nije element stava, misljenje o nekom objektu je specificnije i promenjljivije od stava

  VREDNOSTI

- Vrednnosti i vrednosne orjentacije su shvatanja ( sistem uverenja ) o pozeljnim nacinima ponasanja, oblicima aktivnosti i stanjima u prirodi i drustvu.
- Vrednosti su i trajniji i dalekosezniji kojima pojedinac tezi
- Vrednosti su opstiji od stavova i imaju uticaj na formiranje velikog broja specificnih staova
- Vrednosti se mogu klasifikovati na razlicite nacine :
1) Kulturne vrednosti - relativno opste vrednosti koje dominiraju u nekoj drustvenoj zajednici i cine bitne elemente kulture te zajednice ( materjalne, duhovne, socijalne, individualizam, kolektivizam )
2) Ideoloske vrednosti - izrazavaju pogled na svet i drustvo odredjenih drustvenih grupa, klasa i slojeva
3) Vrednosti koje se ticu licne sfere i individualnog zivota - licni ciljevi, nacin zivota ( hedonisticke vrednosti, utilitarne - materijalne vrednosti, saznajne, estecke )

 Formiranje i menjanje stavova i vrednosti 

- Svi faktori koji uticu na razvoj licnosti i socijalizaciju pojedinca znacajni su i za formiranje stavova, jer se socijalizacija dobrim delom sastoji u formiranju stavova.

- Te faktore mozemo podeliti na tri grupe :

1) Pripadnost razlicitim grupama i organizacija
2) Faktori vezani za licnost pojedinca
3) Razliciti specificni faktori

- Pripadnost grupama
- Primarnim i sekundarnim, velikim ( sira drustvena zajednica ) i malim ( prijatelji ), referentne grupe.
- Drustvena zajednica i kutrura svoj uticaj ostvaruju na posredan nacin, preko porodice i skole.
- U porodici se usvaja veliki broj stavova usmerenjem, vaspitanjem, ali i ugledanjem na roditelje ( roditelj kao uzor )
- U skoli se formiraju stavovi koji su uskladu sa drustvenim sistemom i kulturom zajednice jer skola ima za cilj formiranje socijalnog karaktera kakav je potreban datom drustvenom sistemu i kulturi
-Prijateljske grupe vrsnjaka su veoma bitne u formiranju specificnih stavova : prema suprotnom polu, profesijama, ciljevima, u oblasti potrosnje, muzike.
-Sve referentne grupe, bilo da im pojedinac pripada ili ne imaju veliki uticaj na formiranje stavova.

  FAKTORI LICNOSTI

- Potrebe, motivi, interes, aktuelna motivacija su faktori licnosti koji imaju znacajnu ulogu u formiranju stavova.
- Kazemo da stav ima instrumentalnu vrednost za zadovoljenje nasih potreba i ostvarenje nasih ciljeva. Instrumentalna funkcija stava kod predrasuda vezana za potrebe kojih osoba nije svesna.
- Na formiranje stavova uticu i neke karakteristike licnosti - nesigurnost, anksioznost, autoritativnost

  Specificni faktori 

- Stavovi se lakse menjaju putem grupne diskusije nego individualnim ubedjivanjem.
- Od poverenja u komunikatora - osoba koja nas ubedjuje u promenu stavova, zavisi koliko brzo i da li cemo promeniti stav ( u marketingu )
- Kognitivna disonanca - saznajni nesklad - nesklad razlicitih cinjenica. U neskladu su postupak osobe i njen stav sto ona nastoji da otkloni ( u marketingu )
- Stavovi se tesko menjaju dok god uspesno sluze zadovoljenju nekih potreba - dok su funkcionalni
- Ljudi koriste mnoge meganizme odbrane da bi sacuvali svoje stare stavove.
- Narocito se tesko menjaju stavovi koje i dalje podrzava grupa kojoj osoba pripada i do koje mu je stalo.

  Delovanje stavova 

- Deluju na paznju i opazanje osobe
- Deluju na pamcenje, ucenje i misljenje
- Uticu na emocije i po svojoj prirodi ukljucuju emocionalnu komponentu

- Uticu na ponasanje i to je jedan od najvaznijih uticaja stavova 
  ( konativna uloga ) sto svi propagandisti zele da iskoriste









Email: vojkamonako@gmail.com
Skype:  vojkamonako





четвртак, 14. септембар 2017.

PRIZNATI - POZNATI deveti deo


Najslavniji živi svetski kuvar 



DŽEJMI OLIVER rođen je 1975. u Klaveringu, u Engleskoj. Počeo je da kuva u pabu svojih roditelja kada je imao osam godina i radio sa nekim od najboljih svetskih kuvara, a pravu karijeru kuvara započeo je u restoranu River Café, gde su ga 'snimili' televizijski producenti.

Od 1999. godine i serijala Goli kuvar, otvorio je restoran Fifteen u Londonu i napravio revoluciju u ishrani u britanskim školama i kuvanju kod kuće. Njegova dobrotvorna organizacija, čiji je cilj da preko hrane poboljša živote ljudi, funkcioniše kroz njegove Fifteen restorane, gde se mladi ljudi obučavaju za poslove keteringa, i u centrima Ministry of Food, gde ljudi mogu da nauče osnovne kulinarske veštine.
Uspešno vodi nekoliko restorana, Jamie's Italian i Union Jacks, i plasira hranu i linije drugih proizvoda. Piše za razne publikacije u Velikoj Britaniji i širom sveta, a ima i svoj casopis, Jamie's magazine.
Godine 2005. započeo je kampanju za poboljšanje kvaliteta ishrane u školama u Velikoj Britaniji zbog čega su vlasti značajno promenile politiku prema školskoj ishrani. Živi u Londonu i Eseksu sa ženom Džuls i petoro  dece: Popi Hani (14), Dejzi Bu (12), Petal Blosom (6), Badi Ber (5) i mali Oliver.
Ovo su 14 super namirnica za dug život!
Poznati britanski kuvar Džejmi Oliver obišao je ceo svet kako bi otkrio koje namirnice su za nas najbolje i omogućavaju nam da što duže i što zdravije živimo
Nakon što je posetio mnoge zemlje, poput Kostarike, Japana i Grčke, sastavio je listu od 14 "super namirnica" među kojima su uglavnom jednostavni proizvodi koje se lako mogu naći u domaćim samoposlugama i pijacama.
- Ne govorimo ovde o soku od gojave ili o gođi bobicama. Treba samo pametno pripremati hranu sa jednostavnim namirnicama. Najbolja jela koje sam probao bila su spravljena od prostih namirnica", kazao je britanski šef.
On, takođe, preporučuje da se jedu manje količine mesa, da se pije više vode i da se doručak nikako ne preskače: "Kada sam putovao svetom, sreo sam ljude koji su imali dug i produktivan život. I svi su oni jeli bogat i jak doručak".








LISTA 14 SUPER NAMIRNICA:

1. Jaja (izvor proteina, vitamini D, A, B2 i B12, folne kiseline i joda)




2. Kozje mleko (kalcijum, proteini i vitamini)



3. Riba (omega 3 masne kiseline)




4. Batat - slatki krompir (vitamini A, B5 i B6)



5. Začinsko bilje i povrće (magnezijum i folicna kiselina)




6. Tofu (osam osnovnih amino kiselina, gvožđe i kalcijum)




7. Orasi (bakar, folna kiselina i magnezijum)



8. Crni pasulj (vlakna, gvožđe, folna kiselina i magnezijum)



9. Sveže voće (vitamini se razlikuju izmedu voca)



10. Alge (gvožđe i vitamin B12)


11. Divlji pirinač (vlakna, magnezijum i fosfor)


12. Beli luk (vitamini C i B6, mangan, selen i drugi antioksidansi)



13. Gambori (magnezijum, cink i selen, vitamin B12)




14. Ljuta papričica (vitamini A i C i antioksidansi)






Znati kada treba i koliko treba je dovoljna mera za uspeh!

Vojka Monako




Email: vojkamonako@gmail.com
Skype:  vojkamonako