уторак, 29. август 2017.

PRIZNATI - POZNATI osmi deo


                    „Osnovao sam kompaniju a da o tome nisam znao ništa“


                                             Phil Knight – Fil Knajt




Nije imao znanje dizajnera, nije imao novca, a veštine upravljanja i menadžmenta bile su mu prilično ograničene. Ipak, osnivač kompanije Najki (Nike) Fil Knajt (Phil Knight) postao je više nego uspešan. Sada je milijarder i preduzetnik za primer.

Kompanija Najki leži na bogatstvu od oko 100 milijardi dolara, a godišnje donosi oko 34 milijardi dolara, i ima 74.000 zaposlenih.
U intervjuu pred promociju njegove knjige „Shoe Dog: A Memoir by the Creator of Nike“, Knajt je sedeo sa Dejvidom Rubinštajnom, koji je objasnio koliko je iskustva Knajt imao kada je započeo kompaniju 1962. godine:
„Ništa nisi znao o dizajnu cipela, nisi mnogo znao o menadžmentu, i nisi imao novca.“

Uprkos manjku znanja i iskustva, Knajt je otkrio nekoliko ključnih detalja o počecima kompanije „Najki“ i kako se kasnije vinula u neslućene visine. „Iskoristili smo sve prednosti „buma“ oko trčanja, kasnije džoginga, što se na kraju pretvorilo u fitnes „bum“… i imali smo korist od svega toga.“ Sposobnost Knajta i njegovog tima da procene, i odgovori na zahteve tržišta pomogli su im da pokriju sve nedostatke i nestručnosti.

Kada je upitan da kaže koja mu je veština pomogla, iako nije znao skoro pa ništa u biznisu, Knajt je odgovorio: „Ako treba da izdvojim jednu stvar to bi bila moja sposobnost da procenim ljude.“ Očigledno da su mu ova, ali i druge veštine, pomogle ne samo da uspe sa ranim partnerima kompanije „Najki“, zaposlenima , već i da bolje razume klijente i kupce, koji su vremenom počeli da kupuju „brend“ – način života i ugled, a ne samo patike.

Knajt je uvek posedovao neverovatnu strast prema brendu. I samo objašnjenje naziva knjige kazaće vam sve – „“Shoe dog“ (iz naziva knjige) je neko ko zaista voli cipele, a to sam bio ja. Bio sam atletičar… to mi je postalo važno i oduvek je ležalo u meni.“

To što ne znate baš sve ne mora da vam bude prepreka da započnete nešto svoje. Ipak, trebalo bi da imate neke druge veštine koje mogu da pokriju nedostatke. Ako ste strastveni oko toga što radite i dobri ste u tome, na kraju će sve doći na svoje mesto.








Vrata uspeha su svima otvorena samo od nas samih zavisi
da li smo spremni da zakoračimo u svet dobrog života i poslovanja.

Vojka Monako







недеља, 27. август 2017.

LEONARDO ARHITEKTA SVOG VREMENA

" Volim one koji se smeju u problemima, koji iznalaze novu snagu u teškoćama, te postaju još hrabriji. U takvim uslovima uskogrudni posustaju, ali oni čija su srca čvrsta, čija savest opravdava njihova dela, spremni su da slede svoje principe do smrti."

Leonardo da Vinči

Leonardo da Vinči je bio jedan od najvećih umova italijanske renesanse, veoma uticajan umetnik i vajar, ali takođe veoma talentovan naučnik, pronalazač i arhitekta.

Živo i rad Leonarda da Vinčija

Leonardo da Vinči je rođen 15. aprila 1452. godine u selu Ankijano, blizu Vinčija kao vanbračno dete lokalnog advokata. Školu je pohađao u Vinčiju. Isticao se u matematici, pisanju, muzici… Preselio se u Firencu gde je živeo sa ocem i njegovom porodicom. Njegov otac nikada nije oženio njegovu majku.

Uočivši Leonardov talenat, otac ga šalje kod slikara Andrea del Verokija, koji ga podučava slikarstvu. 1466. godine, kada je imao oko 15 godina, Leonardo je postao njegov šegrt, a kasnije i sam postaje nezavisan slikar u Firenci. U Verokijevoj radionici upoznao je i radio sa mnogim slikarima, kao što je Botičeli. Verokio i Leonardo su zajedno po narudžbini naslikali “Hristovo krštenje”. Leonardo je naslikao prednjeg anđela i pejzaž.

Oko 1473. godine naslikao je svoje prvo poznato delo – crtež doline Arna u mastilu. U Milano se preselio 1483. godine, gde je radio za vladajuću porodicu Sforca kao vajar, slikar i arhitekta. Tu je osnovao i vlastiti atelje.




U periodu od 1495. do 1497. godine naslikao je „Tajnu večeru” u Milanu. Francuzi su napali Milano 1499. godine i grad se predao bez borbe, a Sforca je svrgnut sa vlasti. Leonardo se vraća u Firencu 1500. godine. Tokom tog perioda je naslikao nekoliko portreta, ali jedini koji je preživeo do danas je čuveni portret „Mona Lize”, koju je slikao od 1503. do 1506. godine.

Vratio se ponovo u Milano 1506. godine, a živeo je i u Rimu, u isto vreme kad i slikari Rafaelo Santi i Mikelanđelo. Godine 1516. je zauvek napustio Italiju kada mu je fransucki kralj Fransoa I ponudio titulu glavnog slikara, inženjera i arhitekte kralja. Svoje poslednje dane proveo je živeći u kraljevskoj palati slikajući i projektujući. Umro je 2. maja 1519. godine u Francuskoj, u gradu Amboaz u zamku Klo-Lise, u čijoj kapeli je sahranjen.

Leonardo je često planirao velike projekte, čemu svedoče mnogi nacrti i skice, ali mnoga njegova dela nisu dovršena. Do danas je sačuvano sedamdeset njegovih slika, ali ni jedna njegova skulptura. Leonardo je 1490. godine počeo da beleži svoje misli i ideje o slikama, arhitekturi, mehanici i ljudskoj anatomiji. Pisao je u zbijenim linijama, napisanim kao odraz u ogledalu kako niko ne bi mogao da pročita. Ove sveske su sadržale mnoge inovativne ideje, uključujući planove za leteću mašinu, bicikl i crtež fetusa u materici, kao i crtež ljudskog skeleta.

Mnoge stranice su posvećene oružju, kopljima i mačevima. Tu su i crteži tenkova i opreme za ronjenje, podmornice i drugih neverovatnih stvari nepojmljivih za to doba. Čak je dizajnirao i robota, koji je mogao sedeti, mahati rukama i pomerati glavu. Međuti, ove sveske nisu objavljene i njegove ideje nisu doprinele razvoju nauke renesansnog perioda.

„Mona Liza” je Leonardovo najpoznatije delo, a neki istoričari smatraju da je to njegovo najznačajnije umetničko postignuće. Vode se različite polemike o tome ko je zapravo Mona Liza. Mnogi kritičari smatraju da je to u stvari čovek, a ne žena, a neki vide i samog Leonarda na slici. Drugi opet tvrde da je to žena jednog trgovca svilom. Prema nekim izvorima, ovom slikom je trebalo da proslave rođenje svog deteta, ali nikada nije stigla do njihove kuće. Danas je ona okačena u Luvru iza neprobojnog stakla.

Drugo njegovo najpoznatije delo je „Tajna večera” koja prikazuje dramatičan trenutak kada Isus saopštava apostolima da će ga jedan od njih uskoro izdati. Na jedan realističan način prikazuje različite emocije apostola, zaprepašćenih ovom vešću. On je ustanovio dve nove tehnike slikanja – sfumato i kjaroskura. Za portret čoveka, naslikanog crvenom kredom, veruje se da je Da Vinčijev auto-portret, nastao oko 1510. godine kada je imao 60 godina. Ranije se mislilo da je to portret njegovog oca ili ujaka, ali danas je prihvaćen kao Leonardo i predstavlja renesansnog čoveka.


                                      


                                                  Tajna večera


Mnogo godina je proveo u dizajniranju i stvaranju mnogih skulptura poput konjanika od bronze koji je trebalo da stoji u Milanu, ali rat sa Francuskom je sprečio ovaj projekat.

Leonardo da Vinči je najslavniji um renesansnog perioda zahvaljujuću mnoštvu njegovih interesovanja. Njegovi talenti prevazilaze njegova umetnička dela. Međutim, on je ipak najpoznatiji kao slikar. Sve njegove slike su naučne, zasnovane na poznavanju ljudskog tela i njegovog funkcionisanja. Svoju nauku je izražavao kroz umetnost, a njegovi crteži i dijagrami pokazuju na koji način je razumeo svet oko sebe.




DRUGA STRANA PRIČE

     
         POZITIVAN STAV – DA ILI NE?

“ Kada u životu i u poslovanju dostignete ravnotežu dve suprotnosti koje ih prate svaki cilj je ostvariv.“

                Vojka Monako

Tekst koji sledi će vas navesti da sagledate život i poslovanje iz drugog ugla. 

Zen učitelj je objasnio zašto je “pozitivno razmišljanje” jako loš savet.
Pozitivno razmišljanje je jednostavno filozofija licemerja – da je nazovemo pravim imenom. Kada vam se plače, ona vas uči da pevate.
Da li vam je ikada rečeno da samo razmišljate pozitivno i da će vaši problemi nestati? Ili da ćete svoje ciljeve u životu ostvariti samo tako što ćete ih vizualizovati, uz pozitivan stav prema njima?
To je filozofija koja je već decenijama popularna zahvaljujući knjigama “Kako steći prijatelje i naklonost ljudi” i “Misli i obogati se”. Međutim, da li nam to zaista pomaže da vodimo srećniji i ispunjeniji život?… Ne baš.
Zapravo, prema duhovnom učitelju Oshou, to je možda jedna od “najglupljih filozofija” ikada.
Kada su ga pitali šta misli o pokretu “pozitivnog razmišljanja”, Osho je rekao da veruje da on nanosi više štete nego koristi. Zašto? Zato što to znači da poričemo stvarnost i da smo neiskreni prema sebi.

“Filozofija pozitivnog razmišljanja znači biti neiskren, videti nešto i poricati da si to video, zavaravati i sebe i druge…

Pozitivno razmišljanje je jedna glupa filozofija koju je Amerika iznjedrila – ništa drugo. Dale Carnegie, Napoleon Hill, i hrišćanski sveštenik, Vincent Peale – svi ti ljudi ispunili su umove Amerikanaca ovom potpuno apsurdnom idejom o pozitivnoj filozofiji…
A ona se naročito sviđa osrednjim umovima …
Knjiga koju je napisao Dale Carnegie, ‘Kako steći prijatelje i naklonost ljudi’, prodata je u istom tiražu kao i Biblija. Nijedna knjiga nikada nije dostigla taj nivo popularnosti. Čak ni Biblija nije adekvatna konkurencija, jer je manje-više deljena besplatno i gurana ljudima u džepove. Knjigu koju je napisao Dale Carnegie ljudi su kupovali vlastitom voljom.




Dale Carnegie je započeo celu tu školu pozitivne filozofije, pozitivnog razmišljanja: Ne gledajte negativnu stranu, mračniju stranu. Ali time što je vi ne vidite, mislite li da će ona nestati? Samo se zavaravate…
Negativne stvari su deo života koliko i pozitivne. One su u međusobnoj ravnoteži.
Osho je iskoristio ovu priliku da baci senku na neverovatno popularnu knjigu “Misli i obogati se”:
Što se tiče Napoleona Hilla, sećam se da je on sam bio siromašan čovek. To je dovoljan dokaz da ospori celu njegovu filozofiju. On se obogatio prodajući knjigu ‘Misli i obogati se’.






Ali nije se obogatio zbog pozitivnog razmišljanja – već zbog budala širom sveta koje su kupovale njegovu knjigu, zbog svog truda i rada. Ali kada je tek počinjao, kada je njegova knjiga izašla, on je stajao u knjižarama i ubeđivao ljude da kupe njegovu knjigu.

Slučajno se desilo da je Henry Ford došao u najnovijem modelu svog automobila i ušao u knjižaru da nađe neko lagano štivo za čitanje. Napoleon Hill nije htio da propusti ovu priliku. Prišao mu je sa svojom knjigom i kazao, ‘Upravo je objavljena odlična knjiga – bićete zadovoljni njom. I to nije samo knjiga, to je sigurna metoda za uspjeh.’

-       Henry Ford je pogledao čovjeka i rekao, ‘Jeste li vi pisac te knjige?’

Napoleon Hill je ponosno rekao, ‘Da, ja sam pisac ove knjige.’ I mogao je biti ponosan: knjiga koju je napisao je bila umetničko delo. A napraviti umetničko delo od ničega je prava umetnost.

-       Henry Ford, ne dodirnuvši knjigu, upitao je, ‘Jeste li došli svojim autom ili autobusom?’

Napoleon Hill nije shvatio njegovu nameru. Kazao je, ‘Došao sam autobusom, naravno.’

-       Henry Ford je rekao, ‘Pogledajte napolje. To je moj privatni automobil, a ja sam Henry Ford. Vi obmanjujete druge, nemate čak ni privatni automobil, a pišete knjigu koja se zove  ‘Misli i obogati se’! Ja se nisam obogatio misleći, tako da ne želim gubiti vreme sa vama. Vi mislite i obogatite se! – I kad se obogatite, onda dođite kod mene. To će biti dokaz. Knjiga nije dokaz.’




Kažu da Napoleon Hill nikada nije smogao hrabrosti da ponovo ode kod Henry Forda, iako je postalo malo bogatiji. Ali u poređenju sa Henry Fordom uvek je bio siromašan čovek i takav je zauvek i ostao.

Ali logika Henry Forda je bila jasna:
Ne, ja ne vjerujem u filozofiju pozitivnog razmišljanja.

Poluistina je opasna
Osho kaže da prisiljavati sebe da stalno misliš pozitivno znači jednostavno poricati realnost svog života, a ona će se na kraju vratiti da nas ugrize:
“Pitate me jesam li protiv pozitivne filozofije. Jesam, zato što sam jednako tako i protiv negativne filozofije.
Moram biti protiv obe zato što obe biraju samo pola činjenice, i obe pokušavaju da ignorišu drugu polovinu.

A zapamtite, poluistina je daleko opasnija od cele laži, zato što će cela laž biti otkrivena pre ili kasnije. Koliko dugo može ostati neotkrivena? Laž je, naravno, laž, to je kula od karata – mali povetarac i cela kula nestaje.
Ali poluistina je opasna. Možda je nikad nećete otkriti, možda ćete nastaviti da mislite da je to cela istina. Tako da je pravi problem ne cela laž, već poluistina koja se pretvara da je cela istina i to je ono što ovi ljudi rade.

Negativne misli moraju se oslobađati, a ne potiskivati
Osho dalje tvrdi da je štetno sputavati negativne emocije:
“Negativne ideje vašeg uma moraju se osloboditi, a ne potiskivati pozitivnim idejama. Morate stvoriti svest koja nije ni pozitivna ni negativna. To će biti čista svest. U toj čistoj svesti živećete najprirodniji i najsrećniji život …

Ne sviđa vam se neka osoba, ne sviđa vam se mnogo stvari, ne sviđate se sami sebi, ne sviđa vam se situacija u kojoj se nalazite. Sve to smeće se nakuplja u vašem nesvesnom biću, a na površini se rađa licemer, koji kaže:

‘Ja volim svakoga, ljubav je ključ za sreću.’

Ali vi ne vidite sreću u životu te osobe. Ona u sebi drži celi pakao. Ona može zavaravati druge, i ako nastavi dovoljno dugo sa zavaravanjem, može zavarati i sebe. Ali to neće biti promena. To je jednostavno uzaludno trošenje života – koji je izuzetno dragocen jer ga ne možete vratiti. 

Pozitivno razmišljanje je jednostavno filozofija licemerja – da je nazovemo pravim imenom. Kada vam se plače, ona vas uči da pevate. Možete uspeti ako pokušate, ali te suzdržane suze će se u jednom trenutku vratiti, u nekoj situaciji. Postoji granica do koje ih možete potiskivati. A pesma koju ste pevali je bila apsolutno besmislena, jer je niste osećali, nije došla iz vašeg srca.”





“Jedina razlika između dobrog i lošeg dana je vaš stav.” 

 Dennis S. Brown








Svaki život ima svoju priču, radnja priče zavisi od puta kojim smo krenuli.

Vojka Monako



Email: vojkamonako@gmail.com
Skype:  vojkamonako

субота, 26. август 2017.

STA JESTE MLM - STA NIJE MLM?


Puno pitanja a nema odgovora? Na pravom ste mestu. Sve što ste želeli da znate o MLM poslovanju a niste imali koga da pitate.
Dovoljno je da se pokrenete i odvojite vreme za sebe. Svi odgovori su na jednom mestu:

                    


                                          
                                               http://www.dsa.org




Srećno putovanje koje će vam doneti odgovore i sa vašim prvim korakom u MLM poslovanju otvoriti vrata vaše finansijske slobode i uspeha!




                    " Rad je osnovni ključ svakog uspeha ". – Pablo Pikaso




KULTURA I LJUDI


Kako bi čovek bio prihvaćen među obrazovanim ljudima, mora biti kulturan”, poručuje u jednom pismu ruski pisac Anton Pavlovič Čehov svom mlađem bratu, sastavljajući spisak uslova koji ispunjavaju kulturni ljudi.

Predivno, poučno i tačno. Bez obzira što je jako davno napisano, u današnjem vremenu može se reći da Čehovljeve reči imaju još veće značenje.
Da li si kulturan? Da li si lepo vaspitan i odlikuju li te fini maniri?
U nastavku saznaj koje je to stavke na svoj spisak stavio čuveni pisac Čehov, pa prepoznajte da li ih posedujete.

1. Oni poštuju ljudsku ličnost i zato su uvek ljubazni, pažljivi, učtivi i spremni da čine za druge.

2. Saosećajni su prema svima, ne samo prema prosjacima i mačkama. Brinu i o onome što se ne vidi, i spremni su da se žrtvuju kako bi pomogli drugima.

3. Poštuju tuđe vlasništvo i zato vraćaju svoje dugove.

4. Iskreni su i preziru laž. Ne lažu čak ni kad su sitnice u pitanju. Laž vređa slušaoca i unižava ga u očima govornika. Ne poziraju, ponašaju se isto i na ulici i u svom domu, ne prave se važni pred svojim skromnijim prijateljima. Nisu skloni blebetanju niti opterećuju druge svojim ničim izazvanim ispovestima. Iz poštovanja prema tuđim ušima više ćute nego što pričaju.

5. Ne unižavaju sebe kako bi izazvali sažaljenje. Ne igraju na kartu tuđe osetljivosti da bi osvojili pažnju. Ne govore “Mene niko ne razume” ili “Niko ne mari za mene”, zato što su to jeftini i vulgarni trikovi.

6. Ne pate od plitke taštine. Ne mare za lažne vrednosti, poznanstva sa poznatim ličnostima ili za to da sami budu poznati. Ako su učinili nešto značajno, ne prave od toga najvažniju stvar na svetu, i ne hvale se time da imaju pristup tamo gde ga drugi nemaju. Zaista talentovani ljudi se uvek klone svetine i reklamiranja.

Na ovom spisku postoje još DVE stavke koje su veoma bitne za svakog kulturnog čoveka.

7. Ako imaju neki dar, poštuju ga. Zarad njega žrtvuju odmor, romanse, provod, sujetu. Ponosni su na svoj dar, ali su mu i veoma posvećeni.

8. Imaju razvijen osjećaj za lepo, estetsko. Ne idu na spavanje u odeći, održavaju čistoću životnog prostora. Veoma vode računa da kontrolišu svoje nagone i da u suprotnom polu ne vide samo seksualni objekat. Teže originalnosti, otmenosti, čovečnosti, dive se majčinskim osećajima. Ne opijaju se već piju alkohol samo u posebnim prilikama, jer smatraju da nisu svinje. Drže se načela ‘mens sana in corpore sano’ – u zdravom telu zdrav duh.

Tako izgledaju kulturni ljudi. Da bi čovek bio kulturan nije dovoljno da čita popularne romane i posećuje pozorište. On mora neprestano, danonoćno da radi na sebi, da čita, uči, trudi se… i da odmah odbaci sujetu, jer se svaki izgubljeni sat računa”, završava svoje pismo Čehov.


KRITERIJUM - DOVOLJNO DOBRO



 Sindrom varalice: sposobni ljudi koji potcenjuju svoje kvalitete i postignuća

Nezadovoljni ste sobom iako imate realna postignuća i drugi vas smatraju uspešnim?
Mislite da su ti uspesi i postignuća posledica  sreće i spleta okolnosti? Da to može svako i da nije ništa posebno?
Bojite se da će pre ili kasnije drugi ljudi videti da niste toliko sposobni i kompetentni kao što oni misle?
Stalno se trudite da dokažete i pokažete svoje kvalitete, da sve uradite vrhunski a ipak nikada niste u potpunosti zadovoljni?
Duboko u sebi se osećate kao neznalica i varalica?
Ako ste se prepoznali u ovim rečenicama, vi patite od sindroma varalice.

Šta je sindrom varalice?

Sindrom varalice nije mentalna bolest niti poremećaj, ali zagorčava i otežava život mnogim ljudima.
I to ne svim ljudima.
   Sindrom varalice zagorčava život objektivno kompetentnim ljudima koji imaju objektivna  dostignuća.

Kakav tužan paradoks!

Suprotnost sindromu varalice je Daning Krugerov efekat, pojava da ljudi koji imaju malo znanja i kompetencije u određenoj oblasti imaju visoko samopouzdanje baš u toj oblasti.
Nisu svesni koliko ne znaju, izuzetno cene to malo što znaju i otud pucaju od neopravdanog samopouzdanja.
Za razliku od njih, osobe koje pate od sindroma varalice imaju objektivna znanja i kompetencije, ali su svesni svega što ne znaju i ne umeju.
Ne cene svoje znanje i postignuća, a precenjuju svoje neznanje.
Postignuća koja ne mogu da negiraju pripisuju sreći, spletu okolnosti….svemu samo ne sebi.
Sve što znaju i dobro rade se podrazumeva.
Sve što ne znaju “je dokaz” njihove nekompetentnosti.
Iako dobijaju mnogo potvrda iz okruženja o tome da su u nečemu stručni i da to nešto dobro rade, oni i dalje ne veruju.
Otud i naziv sindroma- ovi ljudi veruju da su varalice i da su nekako uspeli da zavaraju ljude da nešto znaju i da imaju neke kvalitete.
Hronično su zabrinuti zbog toga i veruju da je samo pitanje trenutka kada će biti razotkriveni.

Kako dolazi do ovog sindroma?

Ukratko, iz raznoraznih razloga, ljudi koji pate od sindroma varalice ne primećuju ili nipodaštavaju objektivne pokazatelje uspeha i kompetentnosti.
Sve što je možda i bilo dobro u prošlosti više se “ne računa”.
Nema spavanja na lovorikama!
Da li sindrom varalice može da se prevaziđe?
Može!







Kako?
Prvo, priznamo sebi da patimo od sindroma varalice.
Zatim, odlučimo da to promenimo.
Odlučimo da budemo dobri prema sebi.
Počnemo da vrednujemo korake koje preduzimamo, naše male, svakodnevne uspehe i postignuća i njihov značaj za druge ljude.
Ovo treće je posebno važno.
Dugo sam potcenjivala svoje pisanje jer je meni to lako i dobro poznato.
Verovala sam da pišem nešto što svi znaju i što je svima očigledno.
Dugo su me zbunjivali lepi komentari o tome kako je nešto što sam napisala nekom pomoglo.
Ma, nije to ništa! verovala sam.
Niko nije rešio sve svoje probleme pročitavši  jedan moj tekst.
Nisam napisala tekst toliko dobar da svim ljudima rešava sve probleme.
Znači to što pišem ništa ne valja.
Svanulo mi je kad sam prestala to sebi da radim.
Svanulo mi je kad sam počela da cenim sve što uradim dovoljno dobro.
Napisala sam nekoliko rečenica i nekom je to koristilo, pa makar samo izmamivši osmeh?
Dovoljno dobro.
“Dovoljno dobro” je lekoviti kriterijum za sindrom varalice.
Ništa nije savršeno a izuzetna postignuća su retka. Ne možemo da ih imamo svaki dan.
A i izuzetna postignuća su nesavršena….
“Dovoljno dobro” je moguće i realno.
“Dovoljno dobro” zaslužuje pohvalu.
Sve preko toga je bonus.
Koji takođe zaslužuje pohvalu.

Ukratko, mi sebe vidimo iznutra, a druge samo spolja. I tu nastaje problem.
Svesni smo svoje nesigurnosti, svesni smo šta sve ne znamo, šta nam ne ide, a ne možemo da vidimo da se sve to dešava i u drugim ljudima.
Pre više godina, kada moje samopouzdanje nije bilo ni blizu ovom kakvo je sad (i dalje ne 100% ) bila sam u šoku svaki put kada bih od nekog čula kako me doživljava kao izuzetno sigurnu u sebe i samouverenu. I uspešnu.  Još uvek mi je živo i bolno sećanje na to koliko nesigurno i nesamouvereno sam se osećala tada.
Više ljudi mi je to reklo, i verujem da su stekli takav utisak o meni.
Isto tako se sećam koliko sam zbunjena bila kada bih čula od nekog koga sam doživljavala super uspešnim i samouverenim kako se oseća nesigurno i koliko često sumnja u sebe.
Imam tu sreću da mi zbog prirode posla ljudi govore stvari koje se ne govore svima, i zahvaljujući  tome sam čula mnogo priča uspešnih ljudi koji se duboko u sebi osećaju nesigurno i samouvereno.
To su ljudi koji su završili fakultete, neki imaju imaju magistrature i doktorate. Na visokim su poslovnim pozicijama ili uspešni preduzetnici. U očima drugih sposobni i uspešni. Pa ipak, ne uspevaju da uživaju u plodovima svog rada, pod konstantnim stresom su, skloni anksioznosti i depresiji.
I iz ličnog i iz profesionalnog iskustva znam koliko je sindrom varalice bolan, neprijatan i štetan.

Kako nastaje sindrom varalice?

Obratite  pažnju na to kako deca kada su mala vide odrasle kao svemoguće i svesposobne. Ne mogu da zamisle da su njihovi roditelji i drugi odrasli u njihovom okruženju i sami nekada bili mali, i da se nisu rodili sa svim znanjima i veštinama.
Zato je korisno da roditelji osveže svoje pamćenje, podsete se kako im je nekada nešto bilo teško i podele to sa svojom decom.

“I ja kad sam bila mala nisam znala da govorim ni da čitam. Učila sam i naučila.”

Koliko god jednostavno zvučala, ovakva rečenica, pogotovo kada se ponavlja u različitim situacijama, čini čuda za dečje samopouzdanje.
Poseban problem nastaje kada su roditelji  skloni perfekcionizmu. Oni prvo ni pod tačkom razno neće priznati da negde greše i da nešto ne znaju a drugo, još štetnije- očekivaće od svoje dece da budu savršena.
A deca od koje se očekuje da budu savršena osećaju se nevoljeno i manje vredno.
Roditelji koji očekuju od svoje dece da budu savršena previše kritikuju i za najmanje sitnice, a nedovoljno hvale, jer sve što je dobro im se podrazumeva.
Deca kako odrastaju usvajaju roditeljske kriterijume i način ophođenja prema sebi, i ako ih roditelji nisu naučili da cene svoje kvalitete i postignuća, postaće prestrogi prema sebi.
Još jedan način na koji nastaje i buja sindrom varalice je ćutanje o svojim nesigurnostima, neuspesima i greškama. Stid zbog sopstvene nesavršenosti  ljudskosti nas odvaja od drugih ljudi i uvodi u začarani krug. Što se više stidimo više krijemo, osećamo se neadekvatnije pa se više stidimo i krijemo i tako u nedogled….potpuno bespotrebno.

Da li sindrom varalice može da nam bude od koristi?

Mala doza sindroma varalice može biti i podstrekačka, zar ne? :
Ovo pitanje je postavila jedna moja prijateljica.
Ovo je bio moj odgovor:
Zdrava doza samokritičnosti da, ali to nije sindrom varalice  podstiče on na uspehe, to nije sporno ali po meni je cena previsoka…
Ovo je vrlo važno pitanje i objašnjava zašto neki ljudi uporno kinje sebe nezadovoljstvom zbog postignutog.
Veruju da ih to nezadovoljstvo motiviše da napreduju i da budu kvalitetniji.
Ništa dalje od istine!
Kao što sam napisala, zdrava doza samokritičnosti je neophodna i korisna. Ali! kritiku sebi možemo da uputimo i sa ljubavlju, bez omalovažavanja i negiranja svega dobrog.
Kritiku i samokritiku lakše prihvatamo kada smo svesni i dobrih stvari koje smo uradili.
Vraćam se na roditelje….one koji ne hvale svoju decu da se ne bi uobrazila i pokvarila. A kritikuju da bi bila “još bolja”. Takva deca sigurno neće postati uobražena, i verovatno će biti veoma uspešna….i nesrećna, nezadovoljna sobom, puna stida i nesigurnosti.
Niko se neće pokvariti i uobraziti od zdrave i utemeljene pohvale nekog ponašanja ili postupka.
Sindrom varalice nikom ne može da bude od koristi. Ako omalovažavajući sebe i svoja postignuća postižete neke uspehe, garantujem da biste sa mesta ljubavi prema sebi postizali minimim deset puta više!







Pa dobro,

Kako se osloboditi sindroma varalice?
Na početku ovog teksta sam navela ukratko koji je način- vežbanje u tome da primećujete svoje kvalitete, uspehe i dobre postupke.
I to je to.
Koliko god jednostavno zvučalo, u praksi se pokazalo kao dosta komplikovano i teško ljudima koji pate od sindroma varalice.
Kako da se oslobodimo štetnog uticaja ovog sindroma.


Vodite dnevnik kvaliteta i postignuća

Ako nikada niste radili ovako nešto, za početak možete da odredite na primer 10-15 minuta svakog dana i zapisujete sve svoje uspehe i sve što ste ikada dobro uradili.
U početku to ide dosta teško, ali vremenom postaje sve lakše i prijatnije.
Evo nekoliko primera, nadam se da će vas inspirisati i pomoći da se setite vaših uspeha i postignuća:
-pohvaljen rad iz likovnog u osnovnoj školi
-naučili ste da govorite
-naučili ste da hodate
-ukusan ručak koji ste pripremili
-završili ste školu
-položen ispit na fakultetu







Pisanje pomaze da se resavaju problemi

Kada se malo uvežbate u ovoj vrsti zapisivanja pređite na zapisivanje dnevnih postignuća. Ovo je važno zato što će vas svakog dana podsećati da ste bar nešto dobro uradili, a ako ste bar nešto dobro uradili znači da niste varalica 🙂
Korisno je da postavite sebi nekoliko malih dnevnih ciljeva koje možete da postignete.
Umesto “savršeno” neka vam kriterijum bude “dovoljno dobro”

“Kad čujemo da neko nije ostvario ono što je želeo, uvek prvo pomislimo da je želeo ono što nije mogao ostvariti. Početak svake sreće je u srećnom izboru želja.”
Duško Radović

Ovo je izuzetno važno! Ako vam je kriterijum savršeno, nećete ga nikada dostići i osećaćete se neuspešno. “Vrhunski” je ostvariv cilj ali ne uvek i ne dovoljno često da biste negovali svoje osećanje kompetentnosti. Lepo je imati visoke kriterijume i težiti vrhinskom kvalitetu i postignućima, ali činjenica je da niko ne može uvek da funkcioniše na tako visokom nivou.
Drugo, da biste došli do vrhunskog postignuća neizbežne su greške i faze lutanja i neuspeha. Ako ih prihvatite kao takve, neizbežne faze, lakše ćete ih tolerisati i nećete sebe ocenjivati isključivo na osnovu njih.
Kada postavljate neki cilj, dugoročni ili kratkoročni, zapitajte se i zapišite (mnogo je efikasnije kada se zapiše) koji su to dovoljno dobri kriterijumi. Ako ih prevaziđete sjajno, ako ne ok, dovoljno dobro je dovoljno.
Većina ljudi koja teži savršenstvu se maltene zgrozi kada im prvi put spomenem to “dovoljno dobro”. Razmišljaju crno-belo: ili je savršeno ili totalni promašaj.
A nije tako. Zlatna sredina u vidu “dovoljno dobro” kriterijuma zapravo donosi mnogo više vrhunskih postignuća plus, ogroman bonus- mnoooogo više zadovoljstva!
Razgovarajte sa ljudima
Jedan od uzroka sindroma varalice je činjenica da kod drugih ljudi vidimo samo spoljašnjost i ono što žele da nam pokažu, a kod sebe vidimo sve. Nesigurnosti, greške, strahove, sve što ne znamo i ne umemo…
Činjenica je da niko nije 100% uspešan, siguran u sebe, bez dilema i nesigurnosti. Niko!
Problem sa sindromom varalice je što se ljudi koji pate od njega stide svoje “neuspešnosti” i kriju je. “Lek” je da to čega se stidite podelite sa nekim za koga znate da vas neće ismejati. Većina ljudi je dobronamerna i ako podelite sa njima nešto lično, neku nesavršenost, vrlo rado će uzvratiti sličnim deljenjem. Što više takvih razgovora obavite, sve će više bledeti to osećanje da ste neadekvatni ili gori od drugih ljudi.
Razgovarati o neuspesima može da deluje zastrašujuće, rečenice poput ovih mogu da vam pomognu da “probijete led”

         “Divim se tvojim uspesima i postignućima, ne mogu da zamislim da u nečemu nisi uspešan.”

         “Izgledaš mi kao da si uvek sigurna u sebe, teško mi je da poverujem da si nekad nesigurna ili da ti nešto ne ide od ruke.”

Većina ljudi će “priznati” da nije tako.
Ako neko tvrdi da je uvek i u svemu uspešan i da nikada nije nesiguran, da mu sve iz prve ide od ruke- laže
                 Podsetite se da vaša postignuća ne određuju vašu vrednost kao ljudskog bića
I ovo je ključni “zez” kod sindroma varalice. Mnogi izuzetno uspešni ljudi su uspešni iz pogrešne motivacije. Veruju da njihova postignuća određuju njihovu vrednost kao bića i zato daju sve od sebe da postižu što više i što uspešnije.
Istina je daleko od toga. Vrednost kao ljudska bića stičemo samim rođenjem i nema potrebe ništa da radimo da bismo je zaslužili ili sačuvali.

                     I uspešni i neuspešni ljudi jednako vrede kao ljudska bića!

Lepo je biti ambiciozan i ostvarivati svoje ciljeve, zarađivati dobro, kupovati lepe stvari, putovati….samo budite svesni da to nisu uslovi od koji zavisi vaša vrednost kao ljudskog bića. I to nisu uslovi da vas neko voli!
Vredni ste i kada nešto znate, i kada nešto ne znate.
Vredni ste i kada vam nešto ide od ruke i kada vam nešto ne ide od ruke.
Vredni ste i kada ste sigurni u sebe i kada ste nesigurni.
Vredni ste i kada znate šta radite i kada ste zbunjeni.







Prihvatite greške i neuspehe kao sastavni deo života i učenja

Promašio sam više od 9000 puta u svojoj karijeri.
Izgubio sam skoro 300 utakmica.
26 puta su mi poverili šut koji odlučuje o pobedi i promašio sam.
 U životu sam grešio iznova, iznova i iznova.
I to je razlog zašto sam uspešan.
                                    Majkl Džordan

Greške i neuspesi ne umanjuju vašu vrednost kao ljudskog bića.
Greške i neuspesi vas čine ljudskim bićem.





  
Ova slika lepo ilustruje razliku između očekivanja i realnosti. Realnost svih ljudi su usponi i padovi.
Spoljašnje pokazatelje uspeha drugih ljudi vidimo, ono što stoji iza njih najčešće ne vidimo.
A to, kod svih ljudi izgleda ovako:






Vodite računa o ravnoteži rada i zabave/ uživanja

Na prvi pogled ovaj savet može da deluje kao da nema veze sa celom pričom. Pogotovo nekom ko sebe vrednuje kroz ono što radi i kroz svoja postignuća.
Treba da se zabavljam i uživam?
Treba da se odmaram?
Pa tek tada ću se osećati kao potpuni promašaj i lenština!
     Zabava, uživanje i odmaranje su osnovne ljudske potrebe i neophodni su za optimalno funkcionisanje.
Ako zanemarujete ove aspekte života, pitanje je vremena kada će i vaša postignuća početi da trpe zbog toga. Nismo mašine, a čak i mašinama su potrebne pauze i održavanje.

Ljudi koji se dovoljno odmaraju i kojima postignuća nisu sve u životu su zapravo mnogo produktivniji i efikasniji!

Negujte sebe






I ovaj savet nekom ko pati od sindroma varalice može da zvuči kao da nema veze sa pričom.
A ima. Itekako ima!
Kada zanemarujemo sebe zarad nekih viših ciljeva sebi šaljemo poruku- ne vrediš, nisi važan.
Kada svakog dana sebi postupcima govorimo tako nešto, počinjemo i da verujemo u to.
I to je taj začarani krug sindroma varalice.

Što više veruju da ne vrede više se trude i više zamenaruju sebe.
I to osećanje ne vredim postaje sve jače i prisutnije u životu.

        “Prava definicija ludila je ponavljati iste postupke iznova i iznova, a nadati se drugačijem  rezultatu.”
          Albert Ajnštajn

Pokušajte nešto drugačije.

U Novoj godini budite dobri prema sebi.
I budite dobri prema drugima.
Govorite DA onome što želite.
Govorite NE onome što ne želite.
Dovoljno spavajte.
Lepo ručkajte.
Vežbuckajte bar malo.
Čitajte.
Maštajte.
Sanjajte.
Pored posvećenosti poslu, ne zaboravite zabavu i uživanje.
I biće dobra.

Budite dobri prema sebi i osećaćete se dobro.
Budite dobri prema sebi i imaćete mnogo lepih trenutaka, dana, meseci, godina.
Budite dobri prema sebi i imaćete dobar život.





 Divna poema iz knjige “Rođeni pobednik”

“Pobednici znaju da postoji:
Vreme za agresivnost i vreme za pasivnost.
Vreme koje se poklanja drugom i vreme za samoću.
Vreme za borbu i vreme za ljubav.
Vreme za rad i vreme za igru.
Vreme za plač i vreme za smeh.
Vreme za suočavanje i vreme za povlačenje.
Vreme govorenja i vreme ćutanja.
Vreme za žurbu i vreme za čekanje.”
Mjuriel Džejms
Doroti Džongvord

Ako ste se prepoznali u opisu sa početka teksta i uvideli da patite od sindroma varalice, nadam se da su vam ove smernice od koristi.

Nadam se da se nećete zaustaviti samo na čitanju, nego da ćete preduzeti neke korake ka promeni svojih uverenja i očekivanja koja dovode do toga da bespotrebno patite i uživate u životu manje nego što biste mogli.
Ako sve ovo nije dovoljno, i dalje patite od sindroma varalice, potražite stručnu pomoć i podršku. Nije sramota. To je znak mudrosti, snage i ljubavi prema jednom nesavršenom ali dovoljno dobrom ljudskom biću.
Kada je neko asertivan, kada se zalaže za sebe i svoje potrebe, kada jasno govori šta želi i šta ne želi to podstiče njegovo samopouzdanje jer svakog dana ima mnoštvo situacija u kojima se oseća dobro i moćno.
Neko ko ne ume i boji se da se zauzima za sebe to ne radi, i svakog dana se sreće sa mnoštvom situacija u kojima se oseća neuvaženo, nemoćno, bespomoćno i to se isto odražava na samopouzdanje ali u negativnom smeru.



Tekst preuzet:  http://www.jelenapantic.com/sindrom-varalice-sposobni-ljudi-koji-potcenjuju-svoje-kvalitete-postignuca/